У “Концертној кући” у Штокхолму уручене су Нобелове награде за 2019. годину. Церемонија је протекла уз бојкот Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, Турске и Косова, због аустријског књижевника Петера Хандкеа, овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност.

Хандке је познат по контроверзним ставовима о дешавањима на овим просторима, односно по томе што је негирао геноцид у Сребреници и позвао на одбрану Слободана Милошевића, бившег предсједника Србије и Савезне Републике Југославије те хашког оптуженика за ратне злочине.

Нобелову награду у области физике добили су James Peebles, Michel Mayor, Didieer Queloz, у области хемије John B. Goodenough, M. Stanley Whittingham, Akira Yoshino, у области медицине William G. Kaelin Jr, Gregg L. Semenza, Peter J. Ratcliffe и економије Abhijit Banerjee, Esther Duflo и Michael Kremer.

Додјели Нобелове награде из подручја физике, медицине, хемије, књижевности и економије присуствовали су бројни чланови шведске краљевске породице и високе званице.

Награде, чији су добитници објављени у септембру, уручио је шведски краљ Карл Густав.

Добитници Нобелове награде награђени су дипломом, Нобеловом медаљом и наградом од девет милиона шведских круна (око 900.000 еура).

Највећу пажњу јавности ове године привукла је додјела награде за књижевност. Шведска академија наука је ове године додијелила двије награде у тој области након што је прошлогодишња додјела одгођена због сексуалног скандала у који је био укључен супруг једне од чланица Академије. Добитницом награде за прошлу годину, 10. октобра именована је пољска књижевница Олга Токарчук, док је за 2019. награда припала Петеру Хандкеу, што је наишло на оштре критике, како у Шведској тако у свијету и у региону.

Након што су критиковали Шведску академију, два вањска члана Нобеловог комитета за књижевност, Кристофер Лендоер и Гун-Брит Сандстром, недавно су напустила то тијело.

Аутор Кристофер Лендоер је изјавио да његов одлазак није повезан с одлуком о додјели награде за 2019. годину аустријском писцу, док је Гун-Брит Сандстром казала да је избор Хандкеа интерпретиран као да књижевност стоји изнад политике, додајући да она, ипак, не дијели такво мишљење.

Избор добитника Нобелове награде за књижевност у прошлости је критикован као “мушкоцентричан,” што се посљедњих година настојало промијенити кроз већу заступљеност списатељица. Ипак, избор Хандкеа изазвао је нови скандал с обзиром на његово негирање злочина који су се десили у БиХ, подршку Слободану Милошевићу, његовој политици, као и на присуство сахрани хашком оптуженику.

Преживјеле жртве и свједоци ратних злочина у Босни и Херцеговини упутили су крајем октобра писмо Нобеловом комитету за књижевност у којем су изразили протест и најдубље разочарење због ове одлуке. У писму су навели да су тиме дубоко увријеђене жртве геноцида, преживјели логораши, жртве силовања и тортуре.

Предсједавајући Нобеловог комитета Андерс Олсон 18. новембра одговорио је на писмо Мурату Тахировићу, предсједнику Удружења жртава и свједока геноцида, наводећи како књижевно дјело Петера Хандкеа разумију на врло различите начине.

“Међутим, чини се да имамо заједничко стајалиште у томе што се сви у потпуности ослањамо на законите и пажљиве закључке Хашког трибунала. За нас одлуке Трибунала чине основу за разумијевање суштинског дијела европске трагичне хисторије из које, надамо се, сви можемо научити”, навео је тада предсједавајући Нобеловог комитета.

Око 1.000 људи на протестима

Негодовања због одлуке Нобеловог комитета трају већ два мјесеца. Мирна окупљања организована су у Сарајеву и Приштини, а једно од највећих протестних окупљања најављено је за 10. децембар у главном граду Шведске.

Теуфика Шабановић, иницијаторка протеста која је поријеклом из Сребренице, истакла је како се на Норммалм тргу у 18 сати очекује присуство више стотина људи.

“Надамо се да ће нас бити око 1.000. Свјесни смо да нисмо у моћној позицији као што је Шведска академија и да наш протест вјероватно неће утицати на њихову одлуку, али не можемо прешутјети ово. Морамо стати на страну истине и правде”, поручила је Шабановић за АА уочи протеста.

Истакла је да су бројна удружења из Шведске пружила подршку сутрашњем скупу, наводећи како су присуство најавили и бројни Швеђани.

У Штокхолм је на протесте отпутовала и већа група грађана БиХ, међу којима и чланице Удружења Мајке енклаве Сребреница и Жепа.

Мунира Субашић, предсједница Удружења, је уочи поласка за АА казала да у Штокхолму желе послати поруку цијелом свијету “да је свијет неправедан према муслиманима у БиХ, према муслиманима у цијелом свијету и да ово што се нама десило није се смјело заборавити и не смије се заборавити…”.

Истакла је како је Хандке на конференцији за медије, одржаној у петак, када је поручио да се не боји најављених протеста, показао да се није промијенио и да је управо због награде “постао снажнији и поноснији на све оно што ради – вријеђа мајке, негира геноцид, велича ратне злочинце”.

Косово бојкотује додјелу, Турска тражи опозив

Међу онима који ће присуствовали мирном протесту у Штокхолму је и Емир Суљагић, директор Меморијалног центра Сребреница – Поточари. Како је рекао, Нобелова награда је награда која канонизира писца и тиме што је додјељује Хандкеу “Шведска академија је канонизирала негирање геноцида”.

Додјела Нобелове награде Петеру Хандкеу изазвала је осуде и других земаља. Косово је најавило да ће бојкотовати церемонију додјеле 10. децембра, а такођер стигла је и реакција из Турске која је позвала Шведску академију наука да одустане од одлуке.

“Неопходно је опозвати ту неразумну и срамотну одлуку. Како је могуће да се награда додијели човјеку који нема нобеловску савјест? Је ли то ради призивања новог геноцида?”, поручио је гласноговорник Уреда турског предсједника Ибрахим Калин.

Награда од милион еура

Прва свечаност додјеле Нобелових награда за књижевност, физику, хемију, медицину је одржана на Краљевској музичкој Академији у Штокхолму 1901. године. Од 1902. године награде формално додјељује краљ Шведске.

Награде се додјељују једном годишње на свечаности која се одржава у правилу 10. децембра – на дан када је преминуо Алфред Нобел, али се имена добитника (лауреата) награда у правилу објављују већ у октобру.

Нобелова је награда финансијски утемељена и износ је нешто већи од милион еура.

Нобелову награду у подручју физике ове године добили су Џејмс Пиблс, Мајкл Мајор и Дидије Келоз, добитници за хемију су Џон Б. Гудено, М. Стенли Витингем и Акира Јошино , у подручју физиологије или медицине Вилиjам Г. Келин Јр, Сир Питер Ј. Ретклиф и Грег Л. Семенца, док су награду на пољу економије освојили Есхер Дафло и Абхиџит Банерџи.